U fokusu - Srbija

Da li je Srbija poreski raj?

Stručnjaci kažu da mi nismo poreski raj zato što ne oporezujemo dragocenosti, ali ni pakao, jer naši poslovni ljudi u drugim zemljama registruju firme.

To što je kod nas registrovana firma "TS Imperijal kliring haus” s Kipra sa osnivačkim nenovčanim kapitalu u vrednosti od čak 1,6 milijardi evra u zlatu i dijamantima ne znači da je Srbija poreski raj, piše Politika.

Ponajmanje zbog toga što ne oporezujemo zlato i dijamante, koji su, formalno-pravno, uneti kao nenovčani kapital te firme. Pre će biti da se radi o nekoj mutnoj raboti kojoj naši organi još nisu ušli u trag. Stručnjaci su saglasni da tu nisu čista posla i da bi podatke o osnivanju firme pod obavezno trebalo proveriti.

Da se Agenciji za privredne registre može "potkrasti” greška da prihvati sertifikat, kojim se potvrđuje da neko negde ima toliku imovinu u zlatu i dijamantima vidi se i iz toga što APR samo registruje da li preduzeće ispunjava uslove za registraciju, a nema obavezu da proveri vrednost nenovčanog uloga. Inače, i ovo preduzeće je osnovano s 500 evra novčanog uloga kao i mnoga druga u Srbiji.

Pre dva dana Agencija za privredne registre objavila je podatak da je među pet najvećih preduzeća po vrednosti kapitala firma "TS Imperijal kliring haus” iz Beograda s osnivačkim kapitalom od 184 milijarde dinara. Preduzeće ne posluje, nema prihod i nijednog zaposlenog. Većinski vlasnik je firma s Kipra "TSTristar imperijal internacional kredit institut”.

Ova firma nije nikakav izuzetak po tome što postoji, a nema nijednog zaposlenog, jer takvih, prema podacima APR ima preko 24.000, a osnovani su sa samo 100 dinara osnivačkog kapitala. Sve po zakonu.

Zašto je kiparska firma odabrala baš nas da toliki kapital, u zlatu i dijamantima, koji, istina, nikad nisu, niti će kročiti u Srbiju, "veže” za domaću firmu? Stručnjaci kažu da je razlog za to što se na ove dragocenosti porez kod nas ne plaća.

Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, kaže da ga ne bi čudilo da se u ovom slučaju radi o primeru za Ginisovu knjigu rekorda i da, zapravo, iza tog sertifikata ne stoji ništa.

"Poreznici bi trebalo da se pozabave ovim slučajem. Mi smo neobična zemlja koja od sve imovine pravnih lica oporezuje samo nepokretnosti, a ne i tako velike vrednosti u zlatu i dijamantima. U drugim zemljama bi takva kompanija, koja nema poslovanje, morala da plati i porez na održavanje kompanije, a kod nas toga nema",navodi ovaj stručnjak.

Formalno pravno svi ti dijamanti i zlato u toj pozamašnoj vrednosti i Kipranima i beogradskoj firmi negde su blokirani, jer firma za svoje poslovanje odgovara svojim osnivačkim kapitalom. I imovinskim i neimovinskim. Baš zato je čudno da toliki kapital vlasniku ne odbacuje dobit, a ima troškove njegovog čuvanja.

Jedan sagovornik koji je želeo da ostane anoniman kaže da je po sredi prevara, pre svega zbog visine navedenog kapitala. "Da su prijavili vrednost od 10 do 15 miliona evra to niko ne bi primetio”. Ovaj stručnjak kaže da primer firme "TS Imperijal kliring haus” pokazuje manjkavosti našeg sistema i kod registracije preduzeća, kao i kod hartija od vrednosti kakve su ti sertifikati o potvrdi nenovčane imovine.

"Ovim naša država, kao uostalom i u privatizaciji preduzeća, pokazuje da je ne interesuje poreklo novca. Videli smo kako smo tu prošli i kakve smo navodne investitore dobili. U većini zemalja kada u banci deponujete sertifikat koji potvrđuje da imate neku vrednost banka traži od onoga ko je takav papir izdao da potvrdi njegovu autentičnost. To je kao kad položite ček na svoj račun u banku pa oni traže dokaz da ima pokriće", kaže sagovornik Politike.

Profesor Milojko Arsić sa beogradskog Ekonomskog fakulteta takođe smatra da je u ovom slučaju nešto sumnjivo, odnosno da treba proveriti da li su podaci tačni, ko su pravi vlasnici firme, da li se radi o nekom pranju novca.

"Čudno je da nekome toliki resurs godinama stoji bez upotrebe. Kod nas se zlato i dijamanti ne oporezuju, već kao u većini zemalja nekretnine, automobili. Finansijska imovina se ne oporezuje, već samo ako se na to ostvaruje prihod. Ekonomska struka smatra da svu imovinu treba oporezovati, međutim, to je u praksi teško izvodljivo", kaže Arsić.

To što je jedna firma s Kipra rešila da ovde osnuje preduzeće, za razliku od mnogih ovdašnjih biznismena koji su upravo tu poresku destinaciju odabrali za osnivanje firmi preko koje će raditi u Srbiji, ne može da navede na zaključak da smo mi poreski raj, a ni poreski pakao.

Poreski stručnjak Đerđ Pap kaže da smo po poreskim obavezama konkurentni sa drugim zemljama u regionu, a pogotovo smo to bili doskora kada su i porez na dobit preduzeća i porez na dividende bili 10 odsto, a sada su povećani na 15 odsto.